1 Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за Израелце јесте да се спасу. 2 Сведочим, наиме, за њих да имају ревности за Бога, али она није заснована на знању. 3 Не знајући шта је Божија праведност и тражећи да успоставе своју, нису се потчинили Божијој праведности. 4 Јер, Христос је свршетак Закона, за оправдање свакоме ко верује.

5 О праведности која долази од Закона, Мојсије пише: »Човек који је чини, у њој ће наћи живот.«* 3. Мојс 18,5 6 А о праведности која долази од вере каже овако: »Немој да кажеш у свом срцу: ‚Ко ће се попети на небо?‘« – то јест, да спусти Христа. 7 Или: »‚Ко ће сићи у Бездан?‘« – то јест, да изведе Христа из мртвих. 8 Него, шта каже? »Реч ти је близу, у твојим устима и у твом срцу«† 5. Мојс 30,12-14 – то јест, Реч вере коју проповедамо.

9 Ако, дакле, својим устима признајеш‡ признајеш Или: исповедаш. да је Исус Господ и срцем верујеш да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен. 10 Јер, срцем се верује за оправдање, а устима се признаје за спасење. 11 Писмо, наиме, каже: »Ко год у њега верује, неће се постидети.«§ Ис 28,16 12 Нема разлике између Јудејина и Грка – исти Господ је над свима, великодушан* великодушан Дословно: богат. према свима који га призивају. 13 Јер, »ко год призове име Господње, биће спасен«† Јоил 2,32.

14 Како, дакле, да призову Онога у кога нису поверовали? И како да поверују у Онога за кога нису чули? И како да чују без проповедника? 15 И како да проповедају ако нису послани? Као што је записано: »Како су дивне ноге оних који доносе радосну вест!«‡ Ис 52,7

16 Али, нису сви послушали еванђеље, јер Исаија каже: »Господе, ко поверова нашој поруци?«§ Ис 53,1 17 Вера, дакле, долази слушањем поруке, а порука Христовом речју. 18 А ја питам: зар нису чули? Наравно да јесу!