1 Истину говорим у Христу, не лажем – сведок ми је моја савест у Светоме Духу: 2 моја жалост је велика и непрекидан бол ми је у срцу. 3 Желео бих да сам ја сâм проклет и одвојен од Христа за своју браћу, своје сроднике по телу, 4 Израелце. Њихово је усињење и слава и савези и законодавство и богослужење и обећања. 5 Њихови су и патријарси, а од њих, по телу, потиче и Христос, који је Бог над свима, благословен довека* Христос … довека Или: Христос, који је над свима. Нека је благословен Бог довека; Или: Христос. Бог, који је над свима, нека је благословен довека.. Амин.

6 Али, то не значи да се Божија реч изјаловила. Наиме, нису сви који су потекли од Израела – Израел. 7 И нису сви Авраамова деца само зато што су његово потомство, него: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«† 1. Мојс 21,12 8 То јест, деца тела нису Божија деца, него се као потомство рачунају деца обећања. 9 А ово су речи обећања: »Вратићу се к теби у ово време, и Сара ће имати сина.«‡ 1. Мојс 18,10 и 14

10 И не само она: и Ревека је зачела са једним, нашим праоцем Исааком. 11 А пре него што су се синови родили и учинили нешто добро или зло – да би остао на снази Божији наум о избору, 12 да не зависи од делâ, него од Онога који позива – речено јој је: »Старији ће служити млађему«§ 1. Мојс 25,23, 13 као што је записано: »Јакова сам заволео, а Исава замрзео.«* Мал 1,2-3

14 Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Бог неправедан? 15 Нипошто! Јер, он је рекао Мојсију: »Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.«† 2. Мојс 33,19 16 Стога, дакле, не зависи од онога ко хоће ни од онога ко трчи, него од милостивога Бога. 17 Јер, Писмо каже фараону: »Ради тога сам те уздигао да на теби покажем своју силу и да се моје име пронесе по свој земљи.«‡ 2. Мојс 9,16 18 Он се, дакле, смилује коме хоће и чини окорелим кога хоће.

19 Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?« 20 Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?«§ Ис 29,16; 45,9 21 Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту?

22 А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великом стрпљивошћу подносио посуде гнева одређене за пропаст 23 да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу 24 – на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између незнабожаца? 25 Као што каже у Осији:

30 Шта ћемо, дакле, рећи? Да су незнабошци, који нису тежили за праведношћу, стекли праведност – праведност која долази од вере. 31 А Израел, који је тежио закону праведности, није достигао тај закон. 32 Зашто? Зато што се није трудио да га достигне вером, него делима. Спотакли су се о камен спотицања, 33 као што је записано: