15
1 Благ одговор одвраћа јарост,
а груба реч изазива гнев.
 
2 Језик мудрих хвали знање,
а уста безумних сипају глупости.
 
3 Очи ГОСПОДЊЕ свуда су
и мотре и на зле и на добре.
 
4 Здрав језик је дрво живота,
а покварен језик крши дух.
 
5 Глупан презире очеву стегу,
а ко прихвата прекор, разборит је.
 
6 Велико благо је у праведниковој кући,
а опаком зарада доноси невољу.
 
7 Усне мудрих шире знање,
али срце безумних није такво.
 
8 ГОСПОДУ су одвратне жртве опаких,
а миле су му молитве честитих.
 
9 ГОСПОДУ је одвратан пут опакога,
а он воли оног ко иде за праведношћу.
 
10 Строга стега чека оног ко крене странпутицом,
а ко мрзи прекор, погинуће.
 
11 Шеол и Авадон голи су пред ГОСПОДОМ,
а некмоли људска срца.
 
12 Ругалац не воли оног ко га прекорева;
он мудрога не пита за савет.
 
13 Весело срце разведрава лице,
а бол у срцу сатире дух.
 
14 Срце умнога тражи знање,
а уста безумних хране се глупошћу.
 
15 Сиромаху је сваки дан рђав,
а веселом срцу гозба је непрестана.
 
16 Боље је мало са страхом од ГОСПОДА
него велико благо с немиром.
17 Бољи је оброк од поврћа где је љубав
него утовљен во где је мржња.
 
18 Нагао човек сеје раздор,
а стрпљив човек смирује свађу.
 
19 Лењивчев пут запречен је трњем,
а стаза честитога друм је простран.
 
20 Мудар син доноси радост оцу,
а безуман презире мајку.
 
21 Глупост радује човека без памети,
а уман човек иде правим путем.
 
22 Где нема савета, науми пропадају,
а где је много саветника, успевају.
 
23 Човек се радује када дâ прикладан одговор
– како је добра реч у право време!
 
24 Разборитоме стаза живота води навише,
да га сачува силаска у Шеол.
 
25 ГОСПОД руши кућу охолога,
а учвршћује међе удовичине.
 
26 ГОСПОДУ су одвратне мисли злога,
а миле су му мисли чистих.
 
27 Ко се лакоми на непоштен добитак, доноси невољу укућанима,
а ко мрзи мито, живеће.
 
28 Срце праведника одмерава одговор,
а уста опаких сипају зло.
 
29 ГОСПОД је далеко од опаких,
а молитве праведникâ чује.
 
30 Сјај у очима радује срце,
а радосна вест крепи кости.
 
31 Ко послуша прекор који спасава живот,
пребиваће међу мудрима.
 
32 Ко не мари за стегу, самог себе презире,
а ко слуша прекор, стиче умност.
 
33 Страх од ГОСПОДА учи човека мудрости,
а понизност долази пре части.