14
1 Мудра жена гради свој дом,
а безумна га својим рукама руши.
2 Ко живи честито, боји се ГОСПОДА,
а ко поступа преварно, презире га.
3 Безумник добија батине због охолог говора,
а речи мудрих штите их.
4 Где нема волова, празне су јасле,
а снага вола даје обилну жетву.
5 Истинољубив сведок не лаже,
а лажни сведок сипа лажи.
6 Ругалац тражи мудрост, али је не налази,
а проницљив човек лако долази до знања.
7 Држи се даље од безумника,
јер нећеш наћи знања у његовим речима.
8 Мудрост разборитога је у томе
што су му поступци промишљени,
а глупост безумних је обмана.
9 Безумници се ругају жртви за кривицу,
а међу честитима је наклоност.
10 Срце зна свој чемер и своју радост,
и други у томе нема удела.
11 Кућа опаких биће разорена,
а шатор честитих ће опстати.
12 Има пут који човеку изгледа прав,
а на крају води у смрт.
13 Срце и у смеху може да боли,
а радост се на крају изроди у жалост.
14 Отпадник ће платити за своје поступке,
а добар човек биће награђен за своје.
15 Лаковеран човек све верује,
а разборит промишља своје кораке.
16 Мудар човек се боји и клони се зла,
а безумник иде даље пун поуздања.
17 Нагао човек понаша се безумно,
а смутљивац је омражен.
18 Лаковерни наслеђују глупост,
а разборити су овенчани знањем.
19 Зли ће се поклонити пред добрима
и опаки пред капијама праведниковим.
20 Сиромах је мрзак и својим ближњима,
а богаташ има много пријатеља.
21 Ко презире ближњега, чини грех,
а благословен је ко се смилује убогима.
22 Зар нису на странпутици они који снују зло?
А који снују добро, налазе љубав и истину.
23 Сваки тежак рад доноси добит,
а брбљање води у сиромаштво.
24 Богатство је круна на глави мудрих,
а глупост безумних само је глупост.
25 Истинољубив сведок спасава животе,
а лажни сведок говори лажи.
26 Ко се боји ГОСПОДА, има чврсту тврђаву
и она је уточиште његовој деци.
27 Страх од ГОСПОДА врело је живота
јер човека одвраћа од замки смрти.
28 Царева слава је у мноштву народа,
а владар без поданика пропада.
29 Стрпљив човек има велику умност,
а нагао човек показује безумље.
30 Здрав дух даје живот телу,
а од зависти труну кости.
31 Ко тлачи сиромаха, вређа његовог Творца,
а ко се смилује убогоме, указује му част.
32 Опакога обара његово зло,
а праведник и у смрти налази уточиште.
33 Мудрост почива у срцу умнога,
а за њу се не зна међу безумнима.
34 Праведност узвисује народ,
а грех је срамота сваком народу.
35 Цару је мио мудар слуга,
а на срамотног се гневи.