1 А Савле је одобравао његово убиство.

Тога дана поче велико прогањање цркве у Јерусалиму. Сви се, осим апостолâ, распршише по јудејским и самаријским крајевима. 2 Неки побожни људи сахранише Стефана и дубоко га ожалише. 3 А Савле је пустошио Цркву. Ишао је од куће до куће, одвлачио мушкарце и жене и предавао их у тамницу.

4 Они који су се распршили, проповедали су Реч куд год су ишли. 5 Тако Филип дође у један самаријски град, па им је проповедао Христа. 6 Када га је народ чуо и видео знамења која је чинио, сви једнодушно обратише пажњу на оно што је говорио. 7 Нечисти духови су уз силну буку излазили из многих опседнутих, а оздрављали су и многи одузети и хроми. 8 И настаде велика радост у том граду.

9 А у том граду се већ неко време бавио врачањем човек по имену Симон и изазивао дивљење самаријског народа. Говорио је за себе да је велик, 10 и сви су га, од малих до великих, слушали и говорили: »Овај је Божија сила која се зове Велика.«

11 А слушали су га, јер је већ дуго изазивао њихово дивљење својим врачањем. 12 Али, када су поверовали Филипу, који је проповедао еванђеље о Божијем царству и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. 13 Поверова и сâм Симон и крсти се, па остаде уз Филипа, задивљен знамењима и делима силе која је видео.

14 Када су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија прихватила Божију реч, послаше им Петра и Јована. 15 Они дођоше и помолише се за њих да приме Светога Духа, 16 који још није био сишао ни на једног од њих пошто су били крштени само у име Господа Исуса. 17 Онда на њих положише руке, и они примише Светога Духа.

18 Када је Симон видео да се полагањем апостолских руку даје Дух, понуди апостолима новац, говорећи: 19 »Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими Светога Духа.«

20 А Петар му рече: »Пропао твој новац заједно с тобом, јер си мислио да се Божији дар стиче новцем! 21 Ти немаш ни дела ни удела у овоме, јер ти срце није исправно пред Богом. 22 Покај се, дакле, због ове своје опакости и моли се Господу да ти опрости што си у срцу гајио такву мисао. 23 Јер, видим да си пун горчине и окован неправдом.«

24 Тада Симон одговори: »Ви се помолите Господу за мене да ме не снађе ништа од оног што сте рекли.«

25 А они се, када су изнели своје сведочанство и објавили Господњу реч, вратише у Јерусалим, пошто су проповедали еванђеље у многим самаријским селима.

26 Господњи анђео рече Филипу: »Спреми се, па иди према југу на пут – онај кроз пустињу – који се спушта из Јерусалима у Газу.«

27 И Филип се спреми и пође. А један Етиопљанин, евнух, високи службеник етиопске царице Кандаке, задужен за сву њену ризницу, био је у Јерусалиму да се поклони Богу, 28 па се враћао кући. Седео је на својим колима и читао пророка Исаију.

29 Тада Дух рече Филипу: »Приђи оним колима и остани уз њих.«

30 Када је Филип притрчао колима, чу онога како чита пророка Исаију, па га упита: »Разумеш ли то што читаш?«

31 »Како бих могао да разумем ако ми неко не објасни?« одговори Етиопљанин, па позва Филипа да се попне и седне с њим.

32 А одломак из Писма који је читао био је овај:

34 »Кажи ми, молим те«, рече евнух Филипу, »о коме то пророк говори – о себи или о неком другом?«

35 Тада му Филип, почев од тог Писма, објави еванђеље о Исусу.

36 И док су тако ишли путем, стигоше до неке воде, па евнух рече: »Ево воде! Шта ме спречава да се крстим?« 37  † У неким касним рукописима стоји: 37 Филип му рече: »Ако верујеш из свега срца, можеш.« А он му одговори: »Верујем да је Исус Христос Син Божији.«

38 Онда заповеди да кола стану, па обојица – и Филип и евнух – сиђоше до воде, и Филип га крсти. 39 А када су изашли из воде, Господњи Дух однесе‡ однесе Или: зграби. Филипа и евнух га више није видео, него настави својим путем, радујући се.

40 Филип се обре у Азоту, па је проповедао еванђеље у свим градовима кроз које је пролазио док није стигао у Кесарију.